Suštinski smo zbrisali iransku vojsku, ali možda treba još nešto “počistiti” nakon mjesec dana primirja, poručuje američki predsjednik Donald Tramp. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu otvoreno najavljuje nastavak ratnih dejstava protiv Irana. Na mogućnost novih napada, Teheran odgovara: “Čvrsti smo pred prijetnjama SAD i Izraela, ne popuštamo”. Dogovor Izraela i Libana u Vašingtonu: još 45 dana primirja.

Iranski ministar vanjskih poslova Abas Arakči poručio je da će Iran uvijek biti čuvar bezbjednosti u Ormuskom moreuzu, ističući da je to njegova istorijska dužnost. Dodao je da “sve prijateljske zemlje” mogu da računaju na bezbjednost tokom trgovine.

Takođe je naglasio da je Iran zainteresovan za nastavak pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, samo “ako druga strana bude ozbiljna u razgovoru”. Poručuje da Teheran pokušava da održi primirje kako bi se pružila šansa za diplomatsko rješenje, ali da pregovore usporava, kako je ocijenio, nedostatak povjerenja u SAD.

Arakči je iz Nju Delhija, sa sastanka šefova diplomatija zemalja BRIKS-a, upozorio SAD i Izrael da ne pokreću nove vojne akcije protiv Irana, rekavši da bi se svaki takav pokušaj završio kao prethodni, te da će “ponoviti svoje neuspjehe”.

Iran je “čvrst pred prijetnjama i ne popušta“, naglasio je Arakči.

Američki predsjednik Donald Tramp pak kaže da bi se saglasio sa opcijom da Iran suspenduje svoj nuklearni program u narednih 20 godina, ali samo ako to obećanje “bude stvarno”.

Obraćajući se novinarima na letu aviona Er Fors 1 na povratku iz Kine, Tramp je rekao da je “možda potrebno obaviti dodatne radove” po pitanju Irana, ali nije precizirao na šta je mislio, prenosi Rojters.

“Suštinski smo zbrisali njihovu vojsku. Možda treba još nešto počistiti nakon mjesec dana primirja”, rekao je američki predsjednik. Dodao je da su SAD pristale na primirje zbog apela drugih zemalja, prije svih Pakistana.

I izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je da će nastaviti “borbu protiv svih prijetnji radikalnog islama“, ističući da je “režim u Iranu slabiji nego ikada prije”.

Prema njegovim riječima, da Izrael nije pokrenuo rat protiv Irana u junu prošle godine i u februaru ove godine, “Iran bi danas posjedovao nuklearnu bombu”.

U međuvremenu, Izrael i Liban su se saglasili da produže za 45 dana primirje, koje je 16. aprila proglasio Donald Tramp, saopštio je Stejt department.

“Prekid neprijateljstava od 16. aprila biće produžen za 45 dana kako bi se omogućio dalji napredak”, rekao je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot, prenosi Rojters.

Uporedo sa pregovorima u Vašingtonu, kršenje prethodno postignutog primirja. Izraelska vojska je optužila Hezbolah za “još jedno kršenje sporazuma”, navodeći da je nekoliko dronova naoružanih eksplozivom palo na sjever te zemlje, u blizini granice sa Libanom, prenijela je Al Džazira.

I Hezbolah je saopštio da je izveo “napade u znak odmazde” protiv izraelskih aviona i dronova, koristeći pritom rakete zemlja–vazduh.

Kako je navedeno iz tog pokreta, izvedena je serija napada na izraelske snage sjeverno od Tajbeha, kao i u blizini sektora Bajada i u oblasti Bajdar el Fahani.

Hezbolah je takođe naveo da je gađao izraelske buldožere i tenk “merkava”.

Iran: Teror nad stanovništvom u sjenci rata

„Pratimo stanje ljudskih prava u Iranu sa velikom zabrinutošću”, kaže direktor organizacije za ljudska prava u Iranu, Mahmud Amiri-Mohadam za DW. Ipak, on navodi da je posebno alarmantno to što se gotovo svakodnevno izvršavaju smrtne kazne nad političkim zatvorenicima, demonstrantima i ljudima optuženim za špijunažu.

Od izbijanja rata krajem februara Iran je sve više u centru međunarodne pažnje, ali fokus je uglavnom na geopolitičkim pitanjima. Najčešće je riječ o blokadi Ormuskog moreuza, jedna od ključnih svjetskih ruta za transport nafte, i njenom uticaju na globalno snabdijevanje energentima.

Istovremeno, dešavanja unutar Irana uglavnom prolaze ispod radara. Amiri-Mohadam kaže da iranske vlasti koriste trenutnu situaciju i slab nadzor međunarodne zajednice kako bi sprovele pogubljenja uz minimalne političke posljedice.

Prošle godine broj pogubljenih bio je najveći u posljednjih nekoliko decenija. Izvršeno je najmanje 1.639 smrtnih kazni, prema podacima organizacije za ljudska prava u Iranu, što je najviše u 35 godina. Atmosfera straha dodatno se pojačala tokom rata.

Hiljade uhapšenih

Prema podacima Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Volkera Tirka, od početka rata uhapšeno je oko 4.000 iranskih građana pod izgovorom „bezbjednosnih razloga“, a najmanje 21 osoba je pogubljena.

„Ne usuđujem se ni zamisliti kako uzastopna pogubljivanja posljednjih dana utiču na atmosferu u zatvorima među političkim zatvorenicima”, napisao je jedan od najpoznatijih studentskih aktivista za građanska prava u Iranu, višestruko zatvarani Zia Nabavi na svom nalogu na platformi X.

On je jedan od rijetkih aktivista koji i dalje povremeno uspijevaju da ostanu aktivni na društvenim mrežama, uprkos tome što je internet u Iranu od kraja februara strogo ograničen. Režim pojačano blokira VPN veze i satelitske terminale, što dodatno otežava komunikaciju unutar i izvan zemlje.

Advokat za ljudska prava Said Dogan kaže da su, prema informacijama koje je teško prikupiti, sudski postupci protiv političkih zatvorenika ubrzani i postali još manje transparentni. To omogućava brže izricanje i izvršenje smrtnih kazni.

Dogan, koji sada živi u Kanadi, osnivač je mreže YekKalameh Lawyers Network i radi na dokumentovanju kršenja građanskih prava. Mnogi nezavisni pravnici koji se bave političkim slučajevima takođe su uhapšeni ili pozivani na saslušanja, dok ih bezbjednosni aparat sistematski zastrašuje i uklanja.

„Pritisak na bolesne političke zatvorenike je porastao. Primer za to je Narges Mohammadi, koja boluje od srčane bolesti.”

Narges Mohamadi, iranska nobelovka boluje od srčanih problema i trenutno je u kritičnom stanju. Prema zakonima Islamske Republike, mnogi teško oboljeli zatvorenici trebalo bi da imaju pravo na uslovno puštanje, ali se to ne poštuje, objašnjava Dogan.

Ponavljanje istorijskog obrasca

On, kao i drugi aktivisti upozoravaju da se ponavlja obrazac iz 1980‑ih godina, kada je pred kraj Iransko‑iračkog rata pogubljeno na hiljade političkih zatvorenika. Stotine demonstranata uhapšenih tokom protesta ovog januara sada se suočavaju sa optužbama koje mogu dovesti do smrtne kazne.

„Ključno je da međunarodna zajednica posveti mnogo više pažnje stanju ljudskih prava u Iranu i da to tematizira u političkim pregovorima”, kaže direktor organizacije za ljudska prava Irana Mahmud Amiri‑Mohadam.

Zaustavljanje pogubljenja i oslobađanje političkih zatvorenika, kaže on, moraju biti osnovni uslovi u svakim pregovorima. Ipak, Amiri-Mohadam zaključuje da će „suštinske promjene na kraju izboriti sami ljudi u Iranu”.

IZVOR: rts.rs/agencije, Dojče Vele