Autor 
Crnogorska šampionka u atletici, članica Atletskog kluba „Lovćen“ Marija Jovićević kazala je u razgovoru za Radio Cetinje da trenira u izuzetno teškim uslovima, u maloj neuslovnoj prostoriji koja prokišnjava. Marija ima 17 godina, višestruka je šampionka u disciplini 4×100 metara prepone.
U razgovoru za Radio Cetinje Jovićević kaže da atletika, naročito trka s preponama iziskuje adekvatne uslove za treniranje, koje nažalost, dodala je, Atletski klub „Lovćen“ skoro i da nema.
Nekada mi bude neprijatno da govorim o uslovima u kojima treniramo. Radi se o maloj neuslovnoj prostoriji koja prokišnjava, sa čijih zidova opada malter, tu su stari podovi na kojima ima dosta rupa. Sunđeri za disciplinu skok uvis su čista improvizacija, koji ni približno ne liče onima koje gledamo na takmičenjima. Ja konkretno radim samo na jednoj preponi, samo da bih probala i osjetila. Zaboli me kada iz svoje zemlje odem na neko takmičenje kao najbolji predstavnik, a susretnem se sa vršnjacima koji za razliku od mene imaju fantastične uslove za rad i napredak. Upravo zbog toga sam ponosna na titulu višestruke šampionke Crne Gore – kaže Marija.
Kako kaže naša sagovornica, veliku podršku ima od trenera Iva Popvića i naših najboljih atletičara Marije Vuković i braće Pešić.
Sjećam se mojih početaka sa preponama i prvih vježbi koje mi je pokazao Darko Pešić, a s druge strane Marija nam je jednom donirala sportsku opremu. Osjetila je potrebu da nam pomogne, jer iz sopstvenog iskustva zna da klub nije u mogućnosti da nam obezbijedi opremu. Dešavalo se da često na takmičenje idemo u različitoj opremi. Bude dana da se zapitam kako iz ovako katastrofalnih uslova postati dobar sportista, ali motiviše me to što znam da postoje naši sugrađani koji su iz istih uslova, možda i gorih napravili veliki iskorak i ostvarili fantastične rezultate – kazala je Jovićević za Radio Cetinje.
Ova mlada Cetinjanka se atletikom bavi od 13. godine, iako je njena prva ljubav bio ženski fudbal. Kako kaže, zanimljiva je priča kako je fudbalski teren morala da zamijeni atletskom stazom.
Kao mala imala sam ogromnu želju da se bavim fudbalom, što i sada negdje duboko u sebi skrivam. Prva prepreka bila je moja majka, koja je bila izričito protiv toga. Potom se i ženski fudbalski kub „Lovćen“ ugasio, što je ubilo sve moje nade. Zato sam se preorjentisala na druge sportove, a pobjedu je odnijela atletika – kazala je ona.
Jovićević je učenica trećeg radzreda gimnazije a kako je kazala, i nakon srednjoškolskog obrazovanja želi da se usavršava.
Voljela bih da upišem fakultet u Sjedinjenim Američkim Državama zato što je to zemlja koja ima dobre uslove za mlade ljude koji žele da se obrazuju, i istovremeno bave sportom. Atletika je prilično zastupljena na zapadu, i zato bih željela da ostvarim te cilljeve upravo tamo – zaključila je Jovićević.
A.Tomović
