Autor 
Ukoliko bi građani Cetinja dobili reciklažno dvorište imali bi mogućnost da sav otpad selektivno i bezbjedno odlože, a time bi zaštitili životnu sredinu, naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da se Cetinje nalazi između dva nacionalna parka – kazao je direktor NVO ”Aktivna zona” Miloš Marković, predstavljajući projekat ”Baci PET đe treba”.
Projekat ima za cilj da smanji udio plastičnih kesa i drugih plastičnih materijala u otpadu u Prijestonici Cetinje, a predstavljen je na Okruglom stolu koji je danas organizovala ova nevladina organizacija, sa ciljem da se ova tema nametne gradskoj upravi, ne bi li Prijestonica dobila svoj reciklažni centar.
Kako je naveo direktor NVO Aktivna zona, Miloš Marković, na teritoriji grada postoje mnogobrojna odlagališta koja su nepropisna i koja štete prirodi, pa su u vezi sa tim, na Okruglom stolu pozvali predstavnike Komunalnog preduzeća koji se nisu odazvali.
Htjeli smo da ih pitamo da li nude neke programe koji se odnose na reciklažu, koliko nas sada košta ovakav način odlaganja otpada i koja je šteta, te da li je taj model održiv u budućnosti. Nažalost, oni se nisu odazvali našem pozivu – kazao je Marković.
Osim što bi reciklažno dvorište zaštitilo životnu sredinu, Prijestonica Cetinje bi mogla da ima i dobit – tvrdi Marković.
Svaka roba ima svog kupca. Plastika može da se proda, metal, papir, aluminijum, staklo – svi ti materijali mogu da se prodaju, tako da bi u tom slučaju Prijestonica imala i dobit – istakao je Marković.
Na Okruglom stolu su predstavljeni rezultati onlajn istraživanja, u kojem je učestvovalo preko 100 građana Cetinja. Koordinator projekta, Filip Rutović je predstavio ključne nalaze istraživanja, a najavio je realizaciju ostalih projektnih aktivnosti: kreiranje i promociju tri kratka informativna video zapisa o problemu nedostatka reciklaže u gradu, kreiranje i distribuciju vodiča za ambalažni otpad, realizaciju Eko-časova za mlade iz osnovnih škola, te kao završnu aktivnost i realizaciju takmičenja za mlade iz srednjih škola.
Istraživanje je pokazalo da ispitanici prilikom trgovine dominantno koriste plastičnu kesu iz martketa (86,8%), a za upotrebu platnenog ili plastičnog cegera za višekratnu upotrebu opredjeljuje se 7,5% ispitanika, dok druga sredstva van ponuđenih koristi 5,7%. Ispitanike koji ne odlažu otpad selektivno, pitali smo zašto ne recikliraju i pri tome došli do podatka da najveći procenat njih 86,4% smatra da u njihovom gradu nema uslova za reciklažu (nema kontejnera za reciklažu, nema reciklažnog dvorišta i drugo), zatim 13,6% smatra da to zauzima previše prostora u kući/stanu, 9,1% nema vremena za recikliranje, 2,3% smatra da je to komplikovan proces, takođe isti je procenat onih koji po mogućnosti recikliraju, ali ne odlažu selektivno otpad, dok čak 18,2% anketiranih nijesu upoznati sa tom mogućnošću – kazao je Rutović.
On navodi da je građanima postavljeno pitanje u kojoj mjeri su isti spremni da mijenjanju svoje navike. Odgovori pokazuju da su skoro svi ispitanici spremni da učestvuju u smanjenju problema otpada u svom gradu (89,7%), nasuprot 8,3% onih koji su djelimično spremni, dok je samo 2,1% onih koji uopšte nijesu spremni. Kada je u pitanju udaljenost koju je neophodno preći da bi se koristile kante za reciklažu, 43,4% ispitanika bi putovalo najdalje do 500 metara, 30,2% do jednog kilometra, 5,7% do pet kilometara, isti procenat je preko pet kilometara, a 15,1% njih nije spremno da pređe više od 100 metara do najbliže kante.
Ispitanicima smo ponudili mogućnost da označe najbolje mjere kojima bi se olakšalo selektivno odlaganje otpada, te na osnovu dobijenih podataka vidimo da preko 86% anketiranih podržava mjere kao što su: postavljanje više kontejnera za otpad sa jasno vidjivim oznakama za selektivno odlaganje otpada, sprovođenje informativno-edukativnih kampanja o koristima/važnosti selektivnog odlaganja otpada, uvođenje organizovanih akcija (npr. akcije recikliranja otpada, prikupljanja starog papira, sakupljanja smeća…), uvođenje obaveznog obrazovnog programa o reciklaži/selektivnom odlaganju otpada u osnovne i srednje škole, izgradnja reciklažnog dvorišta u gradu – kazao je Rutović.
Kada je riječ o mjeri zadovoljstva građana Prijestonice uslugama Komunalnog preduzeća 45,3% anketiranih je veoma zadovoljno ili uglavnom zadovoljno ovom vrstom usluga – naveo je Rutović.
Većina ispitanika odnosno 92,5% je saglasno da je potrebno pooštriti kaznenu politiku za one koji nekontrolisano odlažu otpad, stvarajući na taj način divlje deponije. Na pitanje koga smatraju najodgovornijim za nedostatak servisa namijenjenih selektivnom odlaganju otpada i reciklaži u gradu, većina građana (71,7%) smatra da je to lokalna samouprava, zatim 35,8% lokalna preduzeća i servisi, 30,2% pojedinci – kazao je on.
Okruglom stolu su prisustvovali i predstavnici DOO Čistoća iz Podgorice, koji su sa pristunima podijelili ključne izazove u pokretanju reciklažnih dvorišta, kojih u glavnom gradu trenutno ima šest, na različitim lokacijama u gradu. Mila Stojanović iz tog preduzeća navodi da bi ključna ciljna grupa za promociju dobog upravljanja otpadom trebalo da budu djeca, te da to preduzeće redovno sprovodi mnogobrojne edukativne i informativne kampanje kako bi povećale stepen građana koji selektivno odlažu otpad i koriste postojeće servise tog preduzeća.
Projekat „Baci PET đe treba“, NVO Aktivna zona realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.
M. Jovanović
