Zabava

Cetinjska legenda – Dukin Obodin

Fabrika „Obod“ tada je dobro poslovala; i njoj i gradu bilo je mnogo bitno da prijestonica ima ozbiljan bend. Tad su to zvali „omladinski orkestar“… Ali, spram repertoara – da ne zvuči tako zvanično ili zakopčano. Nego, bre, čistokrvni rokenrol.
Cetinjska legenda – Dukin Obodin

Nastup cetinjskog Obodina 1973. godine. Foto: Privatna arhiva

Ovako su nekad radile dobre firme i fabrike u Crnoj Gori: u gradu se prepozna grupa mladih muzičara kojima basta da postanu bend – samo im oprema fali. Pa im uprava fino sve instrumente kupi. Jedan-jedini uslov: da sviraju makar jednom godišnje, na dan preduzeća.

Tako je, ima lijepih 55 godina, od kada je na jesen 1969. nastao Obodin – kao mnogo važna vertikala, koja veže silne decenije crnogorske i cetinjske rok i pop muzike. I naravno da je fabrika bila „Obod“, da je tada mnogo dobro poslovala i da je tada i gradu i fabrici bilo mnogo bitno da prijestonica ima ozbiljan bend. Tad su to zvali „omladinski orkestar“… Ali, spram repertoara – da ne zvuči tako zvanično ili zakopčano. Nego, bre, čistokrvni rokenrol.

Naravno, daleko od toga da je Obodin bio prvi cetinjski bend. Još pedesetih i šezdesetih svirali su Cetinjski kunetaši (onako spram vremena, od napolitanskih i meksičkih pjesama, obavezno kancone sa San Rema – do izvornih crnogorskih)… I da, njihov pjevač od sredine šezdesetih bio je Miodrag Radunović. Već možete naslutiti spram prezimena: otac Aleksandra – Popaja i Nikole iz Perpera.

Potom su nastupali i pod imenom Cetinjani, pa sa posebnim merakom svirali muziku iz filmskih hitova… Sve neđe do posljednjeg nastupa, s osam muzičara na sceni, u sali Gradske kafane. Prava cetinjska legenda.

Nego, Miodrag Radunović je u Cetinjskim kunetašima sredinom šezdesetih zamijenio Veselina Bastaća. To nam je prezime za ovu priču posebno bitno. Naš brižljivi hroničar crnogorske rok i pop muzike Željko Milović ustanovio je da je to crnogorska familija sa najviše muzičara! Još od jednog Mijata Lukinog, u međuratnom periodu. Uglavnom, Venjo Bastać iz Cetinjana potom je pjevao u drugom gradskom bendu Fantasti, sve one momente koji su se ticali šlager muzike. Boris i Miro Bastać osnovali su osamdesetih grupu Krin…

Ali, za ovu priču nam je bitna grupa Obodin. Venjo Bastać sa solo gitarom (mnogo bitna cetinjska faca, još poznati slikar!), Tomislav Bastać na klavijaturama, pa bubnjar Mirko Begović (potom Zoran Obradović). I mnogo mlađi – braća Zoran i Dušan Martinović na basu i ritam gitari. Pravi porodični bend, jer ujaci tim momcima Martinovićima, tinejdžerima – bili su Bastaći.

E sad, taj Dušan, to je isti onaj Duka Martinović, tako bitna faca crnogorske pop i rok muzike, unazad ohoho godina. Tada, kada je osnovan Obodin, imao je samo 14 godina! I početak na Cetinju: prvo sa svirkama na igrankama u gimnazijskoj sali ili u Medicinskoj školi. Pa već koju godinu kasnije, na hotelskim terasama od Bečića do „Plavih horizonata“…

Repertoar, otprilike, možete da pogodite. Ono najbitnije od stranog roka i hard-roka, naravno, uz ukus italijanske pop muzike – za koju je domaća publika decenijama imala poseban gušt. Pa na svirkama sve do kraja Bosne, pa jednom i na festivalu na Paliću, gdje su bili crnogorski predstavnici… I tako otprilike do 1975. godine.

Ili: trajalo je otprilike dok Duka nije pošao na studije. U Beogradu je svirao u grupi Sving, potom za kotorske Soluse i Bisere Boke… Do grupe Val i bluz projekta Pasoš, nikšićkih Montenegrina (sa kojima je stigao i do Opatijskog festivala), benda Tvrd orah… Uslijedila je, osamdesetih grupa Muzička radionica kao mnogo bitna i nepravedno potcijenjena referenca vezana za tako osobenu muzičku scenu Kotora; naravno, i Plima, novi bend, osamdesetih na Cetinju, u kojoj je pjevao i Nikola Radunović.

Samo bi Dukina solo karijera, od devedesetih, zasluživala i zaslužuje poseban tekst. A ona duga priča koja Obodin sa kraja šezdesetih spaja sa našim muzičkim vremenima jeste, recimo, njegov album „Sve moje godine“ (1995). A jedan instrumental „PG-CT-KO“ tu, u svega nekoliko minuta, ispriča o crnogorskoj muzici i sceni tih gradova, kroz silne decenije, više nego – bilo koji tekst.

Izvor: Pobjeda