Društvo
Gospodine Đokoviću, sačuvajmo pogled sa Kalemegdana
U listu „Danas“ otvorenim pismom Novaku Đokoviću, povodom planova njegove porodične firme, juče se obratio Dejan Atanacković, pisac, dobitnik NIN -ove nagrade i odbornik u Skupštini Beograda. Poštovani gospodine Đokoviću, javnost je već godinama upućena i sa nevericom prati planove Vaše porodične firme o gradnji objekata, poslovnih, stambenih i komercijalnih, u podnožju Kalemegdana, na području
Foto: Facebook
U listu „Danas“ otvorenim pismom Novaku Đokoviću, povodom planova njegove porodične firme, juče se obratio Dejan Atanacković, pisac, dobitnik NIN -ove nagrade i odbornik u Skupštini Beograda.
Poštovani gospodine Đokoviću,
javnost je već godinama upućena i sa nevericom prati planove Vaše porodične firme o gradnji objekata, poslovnih, stambenih i komercijalnih, u podnožju Kalemegdana, na području koje čini celinu sa kulturnim dobrom najvišeg značaja, Beogradskom tvrđavom, spomenikom kulture jednako važnim po stepenu zaštite koliko, recimo, manastir Studenica.
Potrebno je znati, a pretpostavljam da to ne moram da posebno naglašavam, da je jedan spomenik kulture definisan ne samo materijalom od kojeg je sazdan, već i svojim prirodnim okruženjem, vizurama od i ka spomeniku, a Vas kao Beograđanina siguran sam da ne treba podsećati od kakvog je značaja za identitet, kulturu i sećanje grada pogled sa Kalemegdana prema rekama i koliko je svaki stanovnik ovog grada na taj pogled ponosan.
Republički Zavod za zaštitu spomenika jasno se i nedvosmisleno, vođen najosnovnijim pravilima i principima, usprotivio planu detaljne regulacije kojim se mimo procedura dozvoljava gradnja na tom pordručju. Kao što sigurno znate, oko Kalemegdana se već godinama vode borbe građana protiv štetnih odluka gradskih vlasti, borbe za javni interes i kulturni identitet, nekad uspešne, nekad neuspešne, kako bi se najvažniji spomenik kulture Beograda sačuvao. Uspeli smo da se odbranimo, za sada, od besmislene i sulude “gondole”, između ostalog i velikim zalaganjem panevropske organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa Evropa Nostra. Nismo uspeli da se odbranimo od gradnje K-distrikta čime je potpuno i definitivno uništen čitav jedan segment tvrđave, arheološki slojevi, pa i deo pogleda sa tvrđave prema rekama.
Vaš advokat obratio se javnosti, tačnije istraživačima BIRN-a, naglašavajući da će gradnja spomenutih objekata od strane Vaše firme biti u skladu sa svim zakonima i propisima, ali morali bi i Vi i Vaš advokat da znate da je sam postupak davanja saglasnosti za gradnju u podnožju Kalemegdana jedan od tipičnih primera legalizovanog bezakonja, tačnije da je deo sistema korupcije kojim se menja namena čitavih delova grada, kvartova, zaštićenih celina, zelenih površina, itd. Tajnim ili naprosto nezakonitim ugovorima, hiljade hektara teritorije Beograda otimaju se od građana i pretvaraju u eksteritorijalne posede privatnih kompanija. Već čitavu deceniju vlast koja u kontinuitetu drži Beograd u šaci ostavlja za sobom devastiran grad, upropašćenu infrastrukturu, zagađenje koje nikada u istoriji Beograda nije zabeleženo, a uz to i takav broj srušenih zdanja od arhitektonskog značaja koji se može jedino uporediti sa bombardovanjem tokom Drugog svetskog rata.
Jeste, svakako će mnogi primetiti, verovatno i Vi, da Vam se ovde obraćam ne samo kao građanin Beograda, već i kao neko ko vrlo decidirano zastupa politiku koja se snažno suprotstavlja ovom režimu i jasno je da ne krijem ovde ni na koji način svoju izrazitu političku, kulturnu, moralnu, ljudsku odbojnost prema ovoj vlasti. Ali verujem da postoje stvari koje se naprosto snagom argumenata izdižu daleko iznad svake političke, stranačke, pa i bilo kakve lične motivisanosti, a koje se nesumnjivo moraju sagledati u svetlu jedine stvari koja nas se svih zajedno jednako tiče – javnog interesa.
Javni interes jednog grada i njegovih građana jeste da gradom upravljaju zakon, stručnost i dobre namere.
Verujem da Vama kao sportisti, pa i sportisti posvećenom humanitarnom radu, niko ne mora da drži moralne pridike, niti mi je to namera, jer su u samoj suštini sporta, a posebno kada su vrhunski sportisti u pitanju, sadržane mnoge životne vrednosti – poštovanja pravila igre, fer pleja, pa i jednog svojevrsnog viteštva koje mnogi građani Srbije s Vama poistovećuju. Ali nažalost, mi ovde u Beogradu imamo i takav primer da će jedan, nekada vrhunski sportista, sada čelnik grada, ostati zapamćen ne kao šampion u svom sportu već kao šampion divlje gradnje, šampion nezakonitih legalizacija i zloupotrebe javnog novca. Iskreno sam uveren da to neće i ne može da bude slučaj sa Vama i zato Vas molim da u interesu Beograda, naše istorije, kulture, u interesu naših lepih, iako prekomerno zagađenih reka, poslušate zaključke struke posvećene zaštiti, kao i molbe građana, te da doprinesete da se sačuva naše zajedničko kulturno nasleđe, pa i da se zauzmete za njegovo dodatno stručno valorizovanje, odlukom o odustajanju od projekta gradnje za koji Vam je vlast zaobilaznim i nezakonitim putem dala dozvolu.
Jedan Novak Đoković nema nijedan razlog da prihvata nameštene mečeve. Usprotivite se tome.
Srdačno,
Dejan Atanacković
Izvor: Danas
Aktuelnosti
Društvo
Gradonačelnik Prijestonice nagradio cetinjske vatrogasce
Ovo je još jedan primjer međunarodne solidarnosti i saradnje u kriznim situacijama, a nagrada za pripadnike Službe zaštite i spašavanja sa Cetinja dolazi kao znak zahvalnosti za njihov izuzetan doprinos i požrtvovanost tokom akcije spašavanja u Jablanici – kazao je Đurašković.
Gradonačelnik Prijestonice Cetinje Nikola Đurašković donio je Odluku o novčanoj nagradi za pripadnike Službe zaštite i spašavanja Filipa Latkovića i Igora Jovićevića koji su učestvovali u akciji spašavanja nakon katastrofalnih poplava i klizišta u Bosni i Hercegovini, saopšteno je iz gradske uprave.
Ovo je još jedan primjer međunarodne solidarnosti i saradnje u kriznim situacijama, a nagrada za pripadnike Službe zaštite i spašavanja sa Cetinja dolazi kao znak zahvalnosti za njihov izuzetan doprinos i požrtvovanost tokom akcije spašavanja u Jablanici – kazao je Đurašković.
Poplave i klizišta koje su zadesile Bosnu i Hercegovinu odnijeli su više od 20 života i izazvali veliku štetu, a pomoć je stigla iz brojnih zemalja, uključujući Crnu Goru. Služba zaštite i spašavanja sa Cetinja bila je među prvima koji su se odazvali pozivu za pomoć.
Kultura
Promocije zajedničke zbirke poezije „Crna Gora u pjesmama“ u petak
O knjizi će govoriti književnici: Dragana Petrić Đokić, Nataša Karadžić i Nikola K. Čelebić.
Promocije zajedničke zbirke poezije „Crna Gora u pjesmama“ biće održana 18. oktobra ove godine u DOO „Agencija za razvoj i podršku poslovanju“ -Cetinje.
O knjizi će govoriti književnici: Dragana Petrić Đokić, Nataša Karadžić i Nikola K. Čelebić.
Stihove će kazivati: Radojka Mugoša Petrić, Aida Orahovac Kuč, Danijela Nela Jovanović i Goran Popović Duks, Ivan Mugoša i učenica Kristina Balandžić.
U okviru promocije će nastupiti hor „Luča“ – Cetinje.
Specijalni gosti događaja biće: Slobodan Balandžić i muzička umjetnica Marijana Martinović.
Moderator će biti Danijela Bokan.
Organizatori su Radojka Mugoša Petrić i Aida Orahovac Kuč.
Društvo
Crna Gora ima 623.633 građana, Crnogoraca 256.436, Srba 205.307
Kao Crnogorci izjasnilo se 41,12 odsto, Srbi 32,93 odsto. Crngorskim jezikom govori 36,23 odsto, a srpskim 43,52 odsto građana Crne Gore
Crna Gora ima 623.633 građana, žena više nego muškaraca. Prosječna starost stanovništva 39,7 godina. Kao Crnogorci izjasnilo se 41,12 odsto, kao Srbi 32,93 odsto. Crnogorskim jezikom govori 36,23 odsto, a srpskim 43,52 odsto. Crnogorsko državljanstrvo ima 90,73 odsto građana – saopšteno je danas iz Uprave za statistiku MONSTAT na predstavljanju dijela konačnih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, koji je sproveden krajem prošle godine.
Danas su predstavljaju rezultati Popisa stanovništva i prema polu i starosti, državljanstvu, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeri, maternjem jeziku i jeziku koji se uobičajeno govori.
“U Crnoj Gori živi 623.633 građana, od čega je 306.807 muškaraca, što je 49,2 odsto, i 316.826 žena odnosno 50, 8 odsto”, saopšteno je na konferenciji za novinare.
90,73 odsto ima državljanstvo Crne Gore.
Stranih državljana sa mjestom boravka je u Crnoj Gori je 7, 82 odsto.
Podaci govore da Crnogorci čine 41,12 odsto stanovništva.
Srba je 32, 93 odsto. Kao Bošnjaci izjasnilo 9,45 odsto građana (58.956).
Kao Albanci izjasnilo se 4,97 odsto građana (30.978), kao Rusi 2,06 odsto (12.824), a kao Muslimani 1,63 odsto (10.162).
Nije željelo da se izjasni 2,88 odsto građana ili 17.907.
Najveći broj stanovnika govori srpskim jezikom – 43.18 odsto.
Crnogorskim jezikom govori 34.52 odsto stanovnika.
Svojim profesionalnim radom odoljeli smo brojnim izazova koji su pratili ovaj projekat. Popis je realizovan krajem 2023. godine, a u tom smislu MONSTAT je sve aktivnosti sproveo na odgovoran i profesionalan način – kazao je direktor MONSTAT-a Miroslav Pejović.
Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, ali je odgođen zbog pandemije koronavirusa.
Taj proces realizovan je od 3. do 28. decembra 2023, nakon što je njegov početak više puta odlagan zbog zahtjeva opozicije i vijeća manje brojnih naroda da se prethodno ispune određeni uslovi za njegovo sprovođenje.
Građani su imali pravo i mogućnost da od 1. do 7. oktobra provjere svoje podatke o etničko-kulturološkim karakteristikama prikupljenih popisom stanovništva, domaćinstava i stanova putem specijalnog softvera.
Svijet
UNICEF: Više od 400.000 djece raseljeno u Libanu u protekle tri nedelje
Borbe u Libanu su primorale 1,2 miliona ljudi da napuste svoje domove i većina njih je tokom protekle tri nedelje eskalacija pobjegla u Bejrut ili na sjever zemlje.
Više od 400.000 djece u Libanu je raseljeno u protekle tri nedelje, izjavio je visoki zvaničnik Unicefa, upozoravajući na “izgubljenu generaciju” u maloj zemlji koja se suočava sa brojnim krizama, a sada je uvučena u rat.
Izrael je pojačao svoju kampanju protiv militantne grupe Hezbolah koja dejstvuje iz Libana, uključujući pokretanje kopnene invazije nakon razmjena vatre sa tom proiranskom militantnom organizacijom tokom rata s Hamasom u Pojasu Gaze, prenosi AP.
Borbe u Libanu su primorale 1,2 miliona ljudi da napuste svoje domove i većina njih je tokom protekle tri nedelje eskalacija pobjegla u Bejrut ili na sjever zemlje.
Ted Čajban, zamenik izvršnog direktora UNICEF-a za humanitarne akcije, posetio je škole koje su preuređene u skloništa za raseljene porodice.
„Ono što me je zapanjilo jeste da je ovaj tronedeljni rat pogodio tako veliki broj djece. Dok sjedimo ovde 1,2 miliona djece je lišeno obrazovanja. Libanske javne škole su ili postale nedostupne, ili su oštećene ratom, ili se koriste kao skloništa. Poslednja stvar koja je potrebna ovoj zemlji, pored svega kroz šta je prošla, jeste rizik da izgubi nekoliko generacija“, rekao je Čajban.
Iako neke privatne škole u Libanu i dalje rade, javni obrazovni sistem je ozbiljno pogođen ratom, zajedno sa najranjivijim grupama u zemlji, kao što su palestinske i sirijske izbjeglice.
Izvor: Tanjug
Društvo
Monstat će predstaviti danas konačne rezultate popisa
Na planiranoj konferenciji za novinare u 11 sati biće predstavljeni rezultati stanovništva prema polu i starosti, državljanstvu, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeri, maternjem jeziku i jeziku koji se uobičajeno govori, saopštili su iz Monstata.
Uprava za statistiku (Monstat) predstaviće danas dio konačnih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, koji je sproveden krajem prošle godine.
Na planiranoj konferenciji za novinare u 11 sati biće predstavljeni rezultati stanovništva prema polu i starosti, državljanstvu, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeri, maternjem jeziku i jeziku koji se uobičajeno govori, saopštili su iz Monstata.
Direktor Monstata Miroslav Pejović, rekao je ranije da će narednih dana uslijediti sukcesivno objavljivanje podataka o drugim karakteristikama stanovništva.
Građani su imali pravo i mogućnost da od 1. do 7. oktobra provjere svoje podatke o etničko-kulturološkim karakteristikama prikupljenih popisom.
Prema preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori živi 633.158 stanovnika, što je za dva odsto više nego 2011. godine.
Društvo
Kraj protestima, radnici Košute očekuju isplatu
Njihova borba traje skoro 30 godina
Radnici nekadašnje Košute konačno su obustavili proteste, vjerujući da će isplata zostalih zarada otpočeti čim prikupe neophodnu dokumentaciju.
U razgovoru za Cetinjski list njihova predstavnica Dijana Vujović kaže da su sa Fondom rada i ministarkom Naidom Nišić dogovorili isplatu 6 zaostalih zarada u iznosu od po 600 eura.
Nama se duguje devet zarada, ali postigli smo takav dogovor da nam se isplati 6 zarada, jer Fond rada prema važećem zakonu isplaćuje maksimum toliko. Dobili smo čvrsto obećanje od ministarke Nišić da ćemo biti isplaćeni onako kako smo se dogovorili. Trenutno radimo na prikupljanju dokumentacije, i u četvrtak ćemo predati dio, pa se nadamo da će isplata biti uskoro – kazala je Vujović za Cetinjski list.
Advokat radnika Petar Martinović objašnjava da imaju određenih poteškoća, jer procedura nalaže da se mora pribaviti rješenje o prestanku radnog odnosa za svakog radnika.
Većina radnika nema rješenje o prestanku radnog odnosa koje izdaje Zavod za zapošljavanje, iako to potvrđuje listing Fonda PIO i radna knjižica. Iskoristiću priliku da apelujem na nadležno ministarstvo, da se nađe neko alternativno rješenje i da konačno krene isplata zaostalih zarada. Moram reći da nam je Ministarstvo rada dostupno u svakom trenutku i u korelaciji sa njima prikupljamo dokumentaciju, što nam predstavlja veliku pomoć. Mi ćemo u znak zahvalnosti prema ministarki Naidi Nišić totalno obustaviti proteste i radnici više neće stajati pored puta na Kruševom ždrijelu – kazao je Martinović za Cetinjski list.
Podsjetimo, 693 radnika očekuje isplatu 6 zaostalih zarada, što iznosi 2 i po miliona eura. 81 radnik traži povezivanje radnog staža. Njihova borba za ostvarenje radničkih prava traje skoro 30 godina. Osim radnika sa Cetinja, među njima su i radnici iz Bara i Danilovgrada gdje je Košuta imala svoje pogone.
