Autor 
3. Aprila 2003.g., srpski neđeljnik NIN iz pera Simonide Kordić piše o predsjedničkim izborima u Crnoj Gori. Tekst prenosimo bez redakcijskih intervencija uz drugačiju fotografiju.
Miodragu Lekiću je DPS poslao skrivenu poruku: ili neizvesna utakmica protiv veoma jakog Filipa Vujanovića ili relativno sigurno ambasadorsko mesto
Posle dve neuspele, treća „runda“ predsedničkih izbora u Crnoj Gori trebalo bi da konačno odmeri snage vlasti i opozicije i da odgovor na pitanje hoće li apsolutna parlamentarna vlast koalicije DPS-SDP biti zaokružena i osvajanjem izvršne vlasti ili ne, ako opozicioni kandidat odnese pobedu ipak biti otvoren prostor za politički balans sa Koalicijom za evropsku Crnu Goru. Dve prethodne izborne ture pokazale su da uprkos većem broju osvojenih glasova, DPS-ov kandidat Filip Vujanović ipak nije mogao da pređe izborni cenzus, od pedeset odsto plus jedan, koji je predviđao dosadašnji izborni zakon. Uspeh bojkota, u tom smislu, predstavljao je uspeh opozicione koalicije. Međutim uoči 11. maja, kada treba da bude održan najnoviji izborni krug, na rešenje o zajedničkom kandidatu opozicije, predugo se čekalo. Put do odluke o najvažnijem kadrovskom rešenju izazivao je posebnu pažnju i javnosti, ali naročito pozicije u Crnoj Gori.
Potencijalni kandidat o kome se najviše govorilo i o kojem se najviše raspravljalo na kraju je svojevoljno ispao iz predsedničke trke pre nego što je ona i otpočela. Sudeći po toku razgovora između predstavnika opozicije i ambasadora Srbije i Crne Gore u Rimu Miodraga Lekića, njegovo odustajanje od kandidature neki su dočekali sa olakšanjem.
Liberalni savez Crne Gore nije ni nastojao da sakrije da mu nije bilo u interesu da Lekić učestvuje na predsedničkim izborima. Eventualni uspeh ovakvog kandidata ne bi bio viđen i kao uspeh liberala koji bi igrali samo marginalnu ulogu među strankama veće Koalicije za promene. U isti mah, politička trgovina „tante za tante“, jedan je od glavnih postulata u delovanju Liberalnog saveza.
U predloženom predsedničkom dilu pitanje liberala „a gde smo tu mi?“ moralo bi da ostane bez odgovora. Istina, do sada se „merkantilna“ taktika liberala pokazala kao dosta uspešna u osvajanju brojnih političkih pozicija, ali je nedostatak strategije koštao ovu stranku značajne političke podrške glasačkog tela.
Prema tumačenju Miodraga Živkovica, lidera LSCG, i sam Lekić je uvideo da je ispravan princip da kandidat opozicije na predsedničkim izborima treba da bude dokazana politička ličnost koja deluje u Crnoj Gori.
Srpska narodna stranka naročito je podržavala kandidaturu Lekića smatrajući da je to više u interesu cele Crne Gore negoli u interesu samo SNS-a.
Uspehom nezavisnog kandidata bile bi ubijene dve muve jednim udarcem: uspostavila bi se protivteža parlamentarnoj većini koalicije DPS-a i SDP-a i otvorio bi se prostor za pomirenje u, duboko podeljenoj, Crnoj Gori. Miodrag Lekić kao kandidat bio bi prihvatljiv i independistima i zastupnicima zajedničke države.
Upravo je to razlog što je i DPS-u svanulo, onog dana kad je Lekić rešio da se ne kandiduje. U jeku pregovora sa našim ambasadorom u Rimu, Igor Lukšić, pomoćnik ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore, i visoki funkcioner DPS-a, izjavio je agenciji Mina kako je u neformalnim razgovorima konstatovano da postoje kvalitetni ambasadori kojima možda treba dopustiti da završe mandat. Lukšić je dodao kako ne treba biti partijski sebičan i da je važno da ti ljudi imaju kapacitet da reflektuju prozapadno, proevropsko razmišljanje o Crnoj Gori i onda mogu biti potencijalni kandidati za ambasadore ili činovnike u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Nije teško ovo pročitati kao skrivenu ponudu Lekiću: ili neizvesna utakmica protiv veoma jakog Vujanovića ili relativno sigurno ambasadorsko mesto.
Šta god da je ambasadora u Rimu navelo da se mane izbora i opredeli, kako kaže, za skromnije uloge, opozicija, koja je potrošila dosta vremena na pregovore koje obe strane ocenjuju kao veoma korektne, sada mora da nađe drugog čoveka. Predstavnici Koalicije za promene ne žele unapred da razotkrivaju ko će biti njihov definitivni predstavnik na predsedničkim izborima. U javnosti se nagađa da bi to mogao biti kandidat Andrija Jovićević, za DPS opet nezgodan, inače bivši ministar policije koji se proslavio hrabrim otvaranjem afere seks-trafikinga.
Liberalni savez se već izjasnio da nema nameru da podrži Jovićevića.
Uz Jovićevića, u igri su i druga imena, mahom iz SNP-a, koja je, igrajući na svoju stranačku kartu, od početka više bila naklonjena ideji da na mestu predsedničkog kandidata vidi nekoga iz svojih redova. SNP je i predložila da zajednički kandidat opozicije bude Zorica Tajić-Rabrenović. Gospođa Rabrenović je aktuelni poslanik u republičkom parlamentu, u kojem se našla kao nestranačka ličnost, ali na listi SNP-a. Ovo je drugi put da se u pregovorima o predsedničkom kandidatu pominje kandidatkinja. Liberali, koji odbijaju da razmatraju o bilo kome osim o kandidatima iz redova svoje stranke, između ostalih su predložili i Vesnu Perović. Možda će ovi izbori, bar na taj način, označiti prekretnicu u crnogorskoj političkoj istoriji.
Simonida Kordić
Ambasador rekao ne
Ambasador Srbije i Crne Gore u Italiji Miodrag Lekić definitivno je odbio mogućnost da se kao kandidat četiri najveće opozicione stranke (SNP, NS, SNS i LS) pojavi u trci za predsednika Crne Gore. Iako se u potpunosti ne slaže sa svim političkim stavovima ovih stranaka kaže da ih smatra značajnim I, ono što je vrlo bitno, nekorumpiranim. Ipak, posle razgovora sa vođstvom ovih partija ambasador Lekić se ipak odlučio da ponudu odbije. O tome za NIN kaže:
Kao Crnogorcu smatrao sam da mi je obaveza da najozbiljije razmotrim ovu ideju, što sam i učinio pogotovo jer je bila izrazito emancipovana za naš balkanski mentalitet, budući da je predviđala da jedna vanstranačka ličnost sa svojim programom dobije podršku nekoliko bitnih stranaka. Takođe smatram da bi podjela vlasti u Republici na relaciji vlada – predsjednik mogla da donese samo dobro Crnoj Gori jer bi je lišila iskušenja koja proističu iz posjedovanja apsolutne vlasti. Ipak, moje političke ambicije su znatno skromnije i to je svakako, uz odluku jednog dijela opozicije da, iz principijelnih razloga ne može da podrži vanstranačkog kandidata, koju poštujem, presudno uticalo da odlučim da ne učestvujem na predstojećim izborima.
Izvor: NIN
