Društvo

Mrvaljević: Ništa nije ukazivalo da može doći do nesreće

Devetnaestogodišnja Cetinjanka Andrea Mrvaljević koja je putovala autobusom koji se prevrnuo na Obzovici prisjetila se za portal Cetinjski list traumatičnih trenutaka koje je proživjela tog dana. Andrea se trenutno oporavlja od više povreda koje je zadobila u tragičnoj saobraćajnoj nesreći – iščašenje čašice koljena, uganuće ligamenata, uključujući i ogrebotine po tijelu. Sa nogom u gipsu,
Mrvaljević: Ništa nije ukazivalo da može doći do nesreće

Devetnaestogodišnja Cetinjanka Andrea Mrvaljević koja je putovala autobusom koji se prevrnuo na Obzovici prisjetila se za portal Cetinjski list traumatičnih trenutaka koje je proživjela tog dana.

Andrea se trenutno oporavlja od više povreda koje je zadobila u tragičnoj saobraćajnoj nesreći – iščašenje čašice koljena, uganuće ligamenata, uključujući i ogrebotine po tijelu.

Sa nogom u gipsu, vidno potrešena, ipak je smogla snage da se, za portal Cetinjski list, prisjeti dana kada je život izgubilo dvoje ljudi – dvoje njenih saputnika.

Andrea kaže da ništa nije slutilo da će tog dana, kada je krenula prema Budvi, autobus završiti u provaliji.

Sve je bilo normalno, gledala sam u telefon, sve do momenta dok je autobus počeo da skreće desno. Mislila sam da će autobus da stane, dok žena pored mene nije počela da zapomaže i u tom trenutku sam shvatila da se nešto dešava. Autobus je udarao u bankinu, krenuo da pada dolje i tada sam počela da vrištim. Prevrtali smo se i mislila sam da se nećemo zaustaviti. Pri zaustavljanju noga mi je snažno udarala o kamenje. Samo sam pazila da se ne udarim u glavu, čvrsto držeći telefon kako bih mogla, kad izađem, da pozovem nekog od porodice. Dvoje ljudi je palo preko mene, i nijesam mogla da dišem. Zamolila sam momka koji je pao preko mene da se pomjeri, da bi mogli da izađemo. Tada je neko od putnika slomio staklo i mi smo izašli. Zatim su nam neki ljudi pomogli da izađemo na magistralu. Tu su me polili vodom, utoliko je došla hitna pomoć i odveli su me u bolnicu – ispričala je Andrea.

Kaže da je prva stigla u cetinjsku bolnicu, te da su medicinske sestre  bile veoma ažurne.

Odmah su me snimili, imala sam ogrebotine i otežano sam disala, ali po njihovom mišljenu bilo je sve okej. Međutim, juče su mi u Urgentnom centru stavili gips. Porodica mi je odmah stigla, svi su bili pod velikim stresom i u šoku. Uglavnom, najbitnije je da sam preživjela iako ova trauma psihički utiče na mene. Hvala gradonačelniku Nikoli Đuraškoviću, kao i vašoj medijskoj kući što ste mi se javili i pitali za moje zdravlje – zaključuje Andrea u razgovoru za Cetinjski list.

M. Jovanović