Država je u ovu godinu ušla sa rekordno najmanje neizmirenih obaveza, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović i dodao da je zadnjih nekoliko dana decembra plaćeno više od 150 miliona EUR obaveza.

“To znači da smo sve što je manje više moralo i trebalo da se plati odradili krajem prošle godine. Iscrpili smo se dobro, srećom pa smo na vrijeme obezbijedili neku dodatnu akumulaciju tako da smo uspjeli da i gotovinske tokove obezbijedimo”, rekao je Damjanović u intervjuu agenciji Mina-business.

On je, govoreći o fiskalnoj poziciji Crne Gore trenutno, naveo da je bilo veliko naprezanje pogotovo zadnju sedmicu u prošloj godini ali sistem radi i funkcioniše i, kako je kazao, optimista je u tom pogledu.

“Bilo je ogromnih rashoda, pogotovo tokom novembra i decembra. Maltene je u zadnjih nekoliko dana decembra više od 150 miliona EUR bilo rashoda. Kraj godine je i plaćaju se neizmirene obaveze”, objasnio je Damjanović.

On je kazao da su prihodi bili veći od planiranih, imajući u vidu da se odjek turističke sezone koja je bila dobra osjetio i tokom oktobra i novembra.

“Ima jedan broj državljana koji nijesu iz Crne Gore, već ovdje borave i takođe doprinose tom nekom ličnom potrošnjom punjenju budžeta. Imamo i prihode koji su zbog inflacije, koja je dosta visoka i vratila se na dvocifrene brojke poslije dužeg vremena, učinila svoje što se tiče prihoda, odnosno „naduvala“ jedan dio prihoda pogotovo poreza na dodatu vrijednost (PDV) tako da generalno prihodi nijesu bili loši”, rekao je Damjanović.

Budžet održiv, amandmani nijesu povećali budžetsku potrošnju

On je, govoreći o održivosti budžeta za ovu godinu, kazao da je usvojen većinom od 43 poslanika i to je dobra vijest jer su sve partije koje čine Vladu glasale za budžet.

“Budžet je održiv i tako je koncipiran da obuhvati sve mandatorne izdatke koji su definisani zakonima naročito tokom prošle godine. Gotovo 90 odsto budžeta se može nazvati mandatornim, jer su to izdaci koji proizilaze iz zakonskih rješenja”, rekao je Damjanović.

On je naveo da će za realizaciju trebati nedostajuća sredstva i podsjetio da je odluka o zaduženju donesena uz budžet koja limitira iznos zaduženja od 600 miliona EUR za potrebe finansiranja budžetskog deficita.

“Vidjećemo od kretanja tokom godine, ekonomskih projekcija rasta, makroekonomskih, globalnih i dešavanja u regionu koja utiču na Crnu Goru koliko će biti neophodno od tog zaduženja da se finansiraju nedostajuća sredstva”, dodao je Damjanović.

On je naveo da amandmani na budžet koje je definisalo 20-ak ili više poslanika iz svih klubova nijesu povećali budžetsku potrošnju.

“Oni su faktički pregrupisani i njima je ostavljen prostor unutar prvobitnog planiranog kapitalnog budžeta da projekti koje su predložili poslanici ravnopravno konkurišu sa projektima koje je predložila Vlada unutar kapitalnog budžeta. Imajući u vidu nezadovoljavajući stepen realizacije kapitalnog budžeta ranijih godina mislim da taj prostor neće ugroziti projekte koji su planirani, naprotiv”, ocijenio je Damjanović.

On smatra da je iskorak u definisanju budžeta način na koji je parlament zajedno sa Vladom prišao tom pitanju i da su sinergijom došli do najboljih mogućih rješenja.

Planirana otplata 450 miliona fiksnih obaveza

Damjanović je, govoreći o vraćenim dugovima tokom prošle godine, kazao da je ino glavnica bila na nivou od nekih 250 miliona EUR, domaća glavnica oko 40 miliona EUR, ino kamate oko 82-83 miliona EUR i domaća kamata ispod deset miliona EUR.

“Za ovu godinu je planirano da se otplati oko 241 milion EUR ino glavnice, 96 miliona domaće glavnice, ino kamata 98,5 miliona EUR i domaća kamata 11,5 miliona, što je nekih 450 miliona EUR fiksnih obaveza koje se moraju vratiti”, precizirao je Damjanović.

On je naveo da to znači da će 80 odsto novog zaduženja od 600 miliona EUR, ukoliko se ispostavi da će trebati, otići na izmirivanje starih obaveza.

Vlada se nedavno zadužila kod Crnogorske komercijalne banke (CKB) 50 miliona EUR, a prethodno i emisijom državnih zapisa. Damjanović je, govoreći o tim sredstvima, kazao da smo mogli obezbijediti više.

“Ja sam rekao da je mjera zaduženja prošle godine mjera de facto depozita s kojima ćemo startovati. Mi smo se zadužili oko 110 miliona EUR, depozita je manje jer smo imali povećanu potrošnju zadnju sedmicu decembra i ozbiljne neizmirene obaveze koje su se “vukle” unazad dugo vremena”, rekao je Damjanović.

On je naveo da su, prilikom ulaska u aranžmane definisali neke pragove.

“Što se tiče uslova zaduženja, prije svega kamata i rokova, od planiranih 300 miliona EUR neka je ponuda bila na nekih 250-260 miliona. Mi smo ipak do nekih 110 miliona EUR uzeli dugova jer smo tu napravili granicu kad je riječ o tim nekim uslovima”, kazao je Damjanović.

Spremni aranžmani sa tradicionalnim bankama partnerima

On je najavio da za ovu godinu imaju već aranžmane koje su spremili tokom januara odnosno februara sa tradicionalnim bankama partnerima.

“Sa Svjetskom bankom (SB) se radi na takozvanom DPL projektu koji će obezbijediti plus 80 miliona dodatnih sredstava i samim tim privući ostale komercijalne aranžmane ozbiljnih finansijskih insittucija”, precizirao je Damjanović.

Sa SB su, kako je dodao, definisali uslove koji ne predstavljaju nove namete, već se radi o uslovima koji su ostvarivi i daće sve od sebe kako bi imali taj aranžman.

On je naveo da ova Vlada uporno pokušava da zakrpi rupe koje su im ostavljene.

“Krajem prošle godine imali smo set zakona u saradnji sa parlamentom iz poreske oblasti i sada krajem januara, ukoliko politička dinamika dozvoli, planiramo takođe jedan dio predloga na vanrednoj sjednici Skupštine koji će napraviti ozbiljan okvir za mnogo čvršću poresku disciplinu i veću naplatu poreza”, poručio je Damjanović.

On je podsjetio da su ove godine planirali rast poreskih prihoda, ne kroz rast PDV-a ili poreza na dohodak građana, već kroz širenje poreskog obuhvata i korišćenjem nesporno ogromnog poreskog potencijala koji Crna Gora ima, a nije koristila.

Nema ni govora o stand-by aranžmanu sa MMF-om

Damjanović je, govoreći o najavi aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kazao da uvijek postoji mogućnost saradnje.

“Rekao sam da u slučaju radikalnog pogoršanja ekonomske situacije, prije svega globalne, Crna Gora mora biti spremna za takav aranžman, ništa strašno”, naveo je Damjanović.

Srbija je, kako je kazao, pozajmila krajem decembra 2,4 milijarde USD i u tim uslovima nema radikalnih mjera, ni smanjenja zarada i penzija.

“Prema tome, to su notorne laži i plairanje dezinformacija da je MMF taj neki bauk ili babaroga koja će da smanji plate i otpošta ljude, jer se promijenila politika kod MMF-a i ti uslovi nijesu radikalni kao što su bili prije 20-30 godina”, precizirao je Damjanović.

On je dodao da u ovom trenutku o stand-by aranžmanu nema ni govora.

“Nijesmo uopšte pregovarali. Prateći pažljivo situaciju tokom godine, ja se nadam i mislim da neće, a i ako bude to svakako neće biti ni izbliza ovo što se plasira i pokušava plasirati ovih dana”, rekao je Damjanović.

Prognoze rasta dosta oprezne

Kada su u pitanju makroekonomske prognoze, Damjanović je kazao da je okvir definisan na oko četiri odsto rasta BDP-a, ali da on može biti i veći.

„Problemi mogu doći spolja, zbog dodatnih šokova koje imamo od februara prošle godine, kada je počeo rat u Ukrajini i kada je došlo, prije svega, do rasta cijena energenata, a onda i sve druge robe i usluga“, rekao je Damjanović.

On je podsjetio da je Crna Gora uvoznik, prije svega energenata, te da je kao uvozno zavisna ekonomija izložena eksternim šokovima.

„Fleksibilni smo, što je dobro. Pad BDP-a nam je 2020. godine bio najveći u Evropi, a onda oporavak u 2021. ponovo najveći, ali ni izbliza kao pad. Očekujem, ipak, neke pozitivne globalne trendove, iako su očekivanja idelje neizvjesna“, naveo je Damjanović.

On je dodao da su prognoze dosta oprezne u EU i Crnoj Gori.

„Oprezne su i budžetske prognoze. Što se tiče prihoda, tu smo bili konzervativni, da bi se iznenadili pozitivno. Radićemo sve što je do nas i što se tiče poreske discipline i obuhvata, novih zakonskih rješenja koja treba da omoguće izdašnije poreske prihode, kao i racionalizacije potrošnje, ali tako da ne ugrozimo neke vitalne sisteme“, objasnio je Damjanović.

On je saopštio da je suzbijanje sive ekonomije ključ svega, jer svaki cent koji se naplati u sivoj zoni znači cent manje zaduženja.

„Da ne pričamo o poreskom patriotizmu, koji je kod nas ismijan, i o časnoj obavezi građana da svoje obaveze prema državi izmiruju, kako bi država mogla da finansira sve potrebe građana“, rekao je Damjanović.

On je podsjetio da su prošle godine donijeta rješenja sa retroaktivnim dejstvom, da se oporezuju realni iznosi udjela u firmama, kako se oni ne bi prodavali za jedan EUR, iako realno vrijede stotine miliona.

„Spremamo rješenja u oblasti igara na sreću, u domenu ostalih poreza, a razmišljamo i o nekim novim rješenjima koja je uvela EU, koja se tiču grana privrede koje su profitirale prošle godine, prije svega tu se misli na naftnu industriju. Dakle, gdje god bude prostora, a da to ne budu novi nameti privredi, naćićemo prostora da uvećamo poreske prihode kako bismo imali uravnoteženje budžeta i što manje potrebe za zaduženjem“, poručio je Damjanović.

Preko 50 miliona ustupljeno smanjenjem akcize

Kada je u pitanju akcizna politika, on je podsjetio da je Vlada od maja smanjila na 50 odsto akcizu na naftne derivate, što znači 22 centa po litru uštede za građane i privredu.

„Smatramo da je to bila korisna mjera. Crna Gora je dugo imala najniže cijene goriva u regionu, pa i sada. Trenutno smanjenje akcize je 15 odsto. Pratimo trendove, pa ako bude ponovo naftnih šokova i rasta cijena energenata, spremni smo da ponovo primijenimo istu mjeru i da idemo na 50 odsto“, rekao je Damjanović.

Ukoliko se tržište bude oporavljalo i bilježilo kontinurani pad cijena, akcize će biti vraćene na početne pozicije.

„Više od 50 miliona EUR je na taj način ustupljeno privredi i građanima u prošloj godini, odnosno smanjeni su prihodi budžeta. Smatramo da je ta politika imala multiplikativni efekat koji je dao prostora ekonomiji da prodiše, a građani su takođe osjetili benefite“, kazao je Damjanović.

On je dodao da je ove godine planiran svega nekoliko procenata veći prihod akciza nego prošle, ali da bi on mogao biti mnogo veći ako se tržišta budu smirila.

„Računamo da ćemo na stavku politike suzbijanja šverca cigareta, a deset odsto su porasle akcize na cigarete od 1. januara, imati dodatne efekte. Tako bi rast akciznih prihoda trebalo da bude kontinuiran i kako smo ga planirali“, saopštio je Damjanović.

Program Evropa sad napravljen radikalno

On smatra da je program Evropa sad napravljen radikalno i da je to ugrozilo vitalne sisteme države.

„Ugrozio je funkcionisanje lokalnih samouprava, pogotovo na sjeveru, pa se država morala odreći 50 miliona EUR prihda da bi krpila rupe koje su izazvane za sedam do osam mjeseci u tim opštinama. Ugrozio je male prvrednike, pogotovo na sjeveru, a došlo je i do povećanja sive ekonomije“, naveo je Damjanović.

On smatra da je politika kojom se iz zdravstvenog osiguranja uzme 150 do 200 miliona EUR i baci na potrošnju i zarade, nije nikakva nova tehnika, već svojevrsni rizik.

„U maju, kad smo preuzeli dužnost, našli smo rupu u zdravstvenom sistemu. Taj program je ugrozio redovno snabdijevanje lijekovima i zdravstvene usluge u javnom sektoru i to ne samo za prošlu, već i za ovu i narednu godinu. Zato je dobar dio budžetskih izdataka morao biti usmjeren na konsolidaciji Fonda zdravstva“, objasnio je Damjanović.

On je poručio da je takav način planiranja budžetskih politika zločin prema građanima.

„Budžetske politike se planiraju konzervativno i kontinuinirano, bez radikalnih iskoraka. Tako se ne igra sa budžetom, da bi se napravila kratkotrajna politička korist. Postoji dio građana koji razmišlja samo o tome da im zarada bude veća, što je razumljivo, ali ima i onih koji razmišljaju o održivosti sistema i budućnosti njihove djece. Takvih je mnogo više“, saopštio je Damjanović.

On je poručio da mu nikad ne bi palo na pamet da se budžetskim novcem igra stvaranja političkih partija.

„Ko to radi neka radi, sretno mu bilo. Idemo dalje na normalan način, pa gdje stignemo“, rekao je Damjanović.

Rast penzija kroz tri usklađivanja

On je najavio da će ove godine kroz tri planirana usklađivanja doći do rasta penzija.

„Pošto imamo linearni rast zarada u javnom sektoru, a formula usklađivanja penzija zavisna je od rasta zarada i inflacije, svi ti faktori će dovesti do toga da imamo rast penzija i u ovoj godini i nadam se ostvarivanju cilja da minimalna penzija iznosi 60 odsto minimalne zarade“, kazao je Damjanović.

Razmišljaće o poreskom dugu gubitaša u državnom vlasništvu

Komentarišući odluku Vlade da otkupi akcije manjinskih akcionara Luke Bar, i sopstvene Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) i Elektroprivrede (EPCG), on je objasnio da je na taj način učvršćena pozicija u tim kompanijama.

“Uvećanje vlasništva u Luci Bar je jedan od najboljih poteza Vlade u prošloj godini, jer će nam sjutra, kada nadam se objedinimo luku u jedinstven sistem, vrijednost državnog paketa biti mnogo veća nego što bi bila da smo išli u varijantu sa 54 odsto”, saopštio je Damjanović.

On je dodao da su hiljade malih akcionara dobili priliku da prodaju svoje akcije.

Damjanović je rekao da nije ista logika kada se kupuju akcije u firmama koje su gubitaši ili gdje se ne očekuje brza promjena poslovne strategije i bolji poslovni rezultat.

“Moraćemo da razmišljamo o poreskom dugu tih firmi. Vidjećemo da se jedan dio naplati njihovom imovinom, gdje to može. Na primjer, Plantaže imaju 400 miliona EUR procijenjenu imovinu, a 40 miliona duga, onda tu mora da postoji mehanizam da se kroz imovinu i nekretnine naplati država”, rekao je Damjanović.

On je dodao da će se sagledati mogućnosti da se uveća udio konverzijom duga u vlasništvo, kada su u pitanju željezničke kompanije.

“Postoje određeni fiskalni rizici u nekim kompanijama. Posebno je sektor saobraćaja problematičan, prije svega avio, željeznički, pomorski, kao i pitanje aerodroma, koje ostaje goruće i koje se mora rješavati ove godine”, kazao je Damjanović.

Stvoriti stabilnost u sistemu

On je naveo da je politička nestabilnost, pored globalne krize, dodatni faktor koji utiče na crnogorsku ekonomiju, kao i da se u razgovorima sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija dosta vremena potroši na objašnjavanje političkog konteksta u državi.

“Mislim da smo uradili dobru stvar u prošloj godini, jer smo uspjeli da odvojimo finansije od dnevne politike. Inherentna politička nestabilnost je pravila probleme, ali je činjenica da su međunarodni partneri i domaća javnost uvidjeli da držimo javne finsnsije van dnevne politike, pomgla da lakše razgovaramo sa partnerima i da imamo predvidivost koja koristi i unutar tržišta i kada sagledamo globalno tržište”, rekao je Damjanović.

On je saopštio da očekuje da će inflacija ove godine biti mnogo niža nego prošle ukoliko ne bude dodatnih šokova i eskalacije rata u Ukrajini.

Damjanović je naveo da regionalna saradnja mora biti na mnogo većem nivou i da tu vidim šansu, kroz zajedničke infrastrukturne projekte, saobraćaj, energetiku i koridore.

“Tu su nam šanse i one moraju da se iskoriste. Rizika ima dosta, ne zavise od nas. Mi treba da uradimo ono što je do nas, da politički smirimo i stabilizujemo Crnu Goru, da zajednički radimo i stvorimo stabilnost u sistemu i dobre uslove da već naredne godine imamo konsolidaciju i uslove za radikalan privredni rast, kako bi sve ono što su potrebe sistema mogli uredno da servisiramo”, objasnio je Damjanović.

On je naveo da je sačuvana kredibilnost prema stranim partnerima, kao i da se razmišlja o velikim investicijama, koje su neophodne, ali da na to u velikoj mjeri utiče globalni kontekst.

“Biće novih razgovora i u Vašingtonu i sa SB-om, MMF-om, ozbiljnim investicionim i komercijalnim bankama. Nije to toliko loše kada se gleda finansijsko i bankarsko tržište u Crnoj Gori. Likvidnosti ima, ali i kratkoročne, jer je jedan broj građana unio veliki novac u sistem, ali to nije novac koji se može dugoročno investirati”, rekao je Damjanović.

On je dodao da uz bolje veze bankarskog i privrednog sistema, čemu država može da doprinese, jedan dio te akumulacije mora da bude u službi privrede.

“Sa zahvatima u dijelu obezbjeđenja većih prihoda tokom ove godine, mislim da ćemo konsolidovati finansije i sanirati štetne efekte, da pokažemo da svako ko se bude bavio ovim poslom u narednom periodu mora raditi onako kako to vjekovima rade ministri finansija u ozbiljnim državama – na odgovoran, konzervativan, stabilan i predvidiv način i da se niko ne smije igrati državnim novcem”, zaključio je Damjanović.

Izvor: Mina -business.