Vujović: Građani će dobiti jasnu zaštitu na internetu, a kompanije precizno određene obaveze

Poslanici su usvojili Zakon za sprovođenje Regulative Evropske unije o digitalnim uslugama (DSA), čime se uspostavlja konkretan sistem odgovornosti za primjenu evropskih pravila u Crnoj Gori, pa će građani dobiti jasnu zaštitu na internetu, a kompanije precizno određene obaveze, saopšteno je iz Ministarstva kulture i medija.

Čelnica tog resora Tamara Vujović kazala je da je zadatak Zakona za sprovođenje Regulative Evropske unije o digitalnim uslugama da obezbijedi nacionalni institucionalni, procesni i sankcioni okvir za primjenu Akta o digitalnim uslugama (DSA).

Obaveze pružalaca usluga proizilaze iz evropske regulative, dok ovaj Zakon određuje ko ih nadzire, kako se štite prava korisnika i kako se utvrđuje odgovornost za izričito propisane povrede. Ono što je nezakonito u offline svijetu biće nezakonito i u online prostoru. Primjenom ove direktive se normira i to ko vrši nadzor nad primjenom ovog zakona i ovim zakonom se imenuje koordinator za digitalne usluge. Time se obezbjeđuje djelotvorna zaštita korisnika, naročito maloljetnika, i utvrđuju precizne granice nadzornih ovlašćenja i proporcionalne sankcije – pojasnila je Vujović.

Agencija za audiovizuelne medijske usluge, dodala je, biće koordinator za digitalne usluge i ona time postaje jedinstvena kontakt tačka za Evropsku komisiju, Evropski odbor i koordinatore drugih država članica.

Nezavisnost ovog organa konkretizovana je članom 10. Drugi domaći nadležni organi pružaju pravnu, stručnu i tehničku pomoć u okviru svojih postojećih nadležnosti, ali ne učestvuju u donošenju odluka Agencije – objasnila je Vujović.

Članovi 6 i 7, kako je navela, uređuju važno pitanje naloga protiv nezakonitog sadržaja na internetu i naloga za davanje informacija, a ovlašćenje za izdavanje naloga mora postojati u posebnom zakonu.

Član 11 zakona omogućava nadzor samo za pružaoce internet usluga za koje je nadležna Crna Gora, ili koji su osnovani u Crnoj Gori, a izuzimaju se pitanja za koja je isključivo nadležna Evropska komisija. Evropska komisija je isključivo nadležna za veoma velike online platforme koje imaju više od 45 miliona korisnika – objasnila je Vujović.

Prema njenim riječima, Agencija može da naloži usklađivanje sadržaja, da prihvati izjavu koju daje pružalac usluga na internetu da će ukloniti sadržaj ili ga uskladiti sa normama, a može i da odredi privremenu mjeru radi sprječavanja neposredne opasnosti od ozbiljne štete.

Za građane će biti naročito važan član 13, a to je kada oni šalju pritužbe Agenciji za audiovizuelne medijske usluge. One se mogu podnijeti elektronski, neposredno ili preko ovlašćene organizacije. Agencija potvrđuje prijem, procjenjuje navode iz prijave, dokaze i obavještava podnosioca o postupanju i ishodu. Ako je nadležan koordinator druge države članice za tog internet providera, pritužba mu se prosljeđuje – kazala je Vujović.

Član 5, kako je rekla, dodatno uređuje sertifikovanje organa za vansudsko rješavanje sporova, reguliše status pouzdanih prijavljivača, uz zabranu da se podzakonskim aktom mijenjaju uslovi iz DSA-a.

Zaštita maloljetnika dobija konkretan sankcioni oslonac u članu 16, koji obuhvata povredu obaveza iz člana 28 Evropske direktive. A to je npr. da ne može da ima ciljano oglašavanje za maloljetnike, da su neodgovarajuće dizajnirani interfejsi za maloljetnike itd. – pojasnila je Vujović.

Član 17 štiti potrošače na platformama i tu se, kako je rekla, radi o ugovorima o kupoprodaji online.

Platforma je dužna da do određene mjere obezbijedi i garantuje tačnost podataka, dakle nema obavezu da sve provjerava, samo u mjeri mogućeg – rekla je Vujović.

Ukazala je da članovi 15 do 18 propisuju prekršaje, a član 19 kriterijume kojima sud odmjerava kaznu.

Agencija prikuplja dokaze i podnosi zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, ali naravno sud odlučuje o odgovornosti i o visini kazne. Maksimalna kazna koja može biti za pružaoca usluga je 6 odsto od svjetskog godišnjeg prometa za povrede postupka iz članova 15 do 17 i maksimum 1 odsto od godišnjeg dohotka ili svjetskog godišnjeg prometa za procesne povrede iz člana 18 i to predstavljaju gornje granice finansijskog kažnjavanja – kazala je Vujović.

Ako platforma dobije nalog da plati tri odsto od svoga dohotka i nije platila tu kaznu, Agencija, kako je kazala, daje nalog koji, sve dok se ne izvrši uplata, povećava finansijsku kaznu po pet odsto dnevno od dnevnog profita te platforme.

Član 22 predviđa najmanje 0,05 odsto tekućeg budžeta za svaku fiskalnu godinu do pristupanja, a član 9 uređuje trajno finansiranje nakon članstva – pojasnila je Vujović.