Autor 
U okviru realizacije projekta “Lokalna inicijativa za Digitalnu Agendu” u saradnji sa NVO „Aktivna zona“ portal Cetinjski list će u narednom periodu objaviti serijal tekstova u okviru regionalnog programa „Povećanje učešća građana na polju Digitalne agende – ICEDA“
Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka jeste jedno od osnovnih prava propisanih Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta (član 16). Ovo pravo odnosi se podjednako i na digitalno okruženje, posebno jer je naglim razvojem digitalne tehnologije i interneta, ovo pravo ozbiljno dovedeno u pitanje.
Šta su to lični podaci?
Lični podaci su svi oni podaci koji se odnose na osobu, a na osnovu kojih se ona može identifikovati (direktno ili indirektno) i ugroziti njena privatnost. Pod ličnim podacima podrazumijevaju se: Ime i prezime osobe, adresa stanovanja, imejl adresa, fotografija, IP adresa, lokacija na kojoj se osoba nalazi, podaci koji služe za analizu i izradu profila korisnika (radne sposobnosti, ekonomsko stanje, lična interesovanja, ponašanje, potrošačke navike, kretanje itd.), onlajn ponašanje osobe (podaci koji se prikupljaju posredstvom kolačića).
Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti – GDPR (The EU General Data Protection Regulation – GDPR) koja se primenjuje od 25. maja 2018. godine u zemljama Evropske unije, odnosi se na lične podatke i predstavlja novi standard zaštite podataka o ličnosti i privatnosti građana.
Ova Uredba mnogo veći akcenat stavlja na zaštitu posebnih kategorija ličnih podataka: Rasnu pripadnost, nacionalnu pripadnost, religijska pripadnost, članstvo u sindikatima, seksualnu orijentaciju, informacije o zdravlju (lični podaci koji se odnose na fizičko i mentalno zdravlje pojedinca, uključujući i pružanje zdravstvenih usluga), tu se podrazumijevaju i biometrijski podaci (lični podaci dobijeni posebnom tehničkom obradom, u vezi sa fizičkim, fiziološkim ili karakteristikama ponašanja osobe koji omogućuju ili potvrđuju jedinstvenu identifikaciju te osobe, npr. slike lica ili otisci prstiju) kao i genetski podaci (lični podaci koji se odnose na nasleđene ili stečene genetske karakteristike osobe koji daju jedinstvene informacije o fiziologiji ili zdravlju osobe a dobijeni su analizom njenog biološkog uzorka).
Kako da zaštitite lične podatke i privatnost na internetu?
Imajte na umu da je internet javni prostor i da su lični podaci koji se na njemu objave javno dostupni. Privatnost na internetu jednako je važna kao i van njega: ono što ne biste podelili sa strancem na ulici, nemojte ni na internetu.
Dake, dijelite lične podatke samo sa bliskim osobama, nemojte ih deliti sa osobama koje ne poznajete izvan interneta. Dodatno, iako znamo da to rijetko radite, upoznajte se sa Uslovima korišćenja i Politikom privatnosti prije nego što počnete da koristite bilo koju platformu, aplikaciju ili servis na internetu. Takođe, poštujte uzrasna ograničenja za korišćenje interneta, jer samom posjetom bilo koje veb-stranice ostavljate lične podatke na njoj.
Valja napomenuti da je potrebno da promišljate kritički! Prije nego što objavite bilo koju informaciju ili lični podatak na internetu, razmislite kakvu sliku o sebi šaljete drugima i kako time oblikujete sopstveni digitalni identitet.
Posebna napomena za roditelje: Njegujte odgovorno roditeljstvo, sačuvajte privatnost svog djeteta, nemojte dijeliti lične podatke (fotografije deteta) na društvenim mrežama, jer to pruža brojne mogućnosti za zloupotrebu od strane zlonamjernih osoba.
Pored toga, vrlo je bitno da razgovarajte sa djetetom o ličnim podacima, važnosti zaštite privatnosti na internetu, kao i o tome šta bi konkretno trebalo da urade ukoliko im neko zatraži lične podatke.
Kome to trebaju naši podaci?
Prikupljeni podaci se najčešće koriste za analizu i kreiranje ličnih, socio-psihiloških profila korisnika, za ciljano plasiranje proizvoda ili usluga prilagođeno individualnim karakteristikama i potrebama korisnika, ali i za prodaju drugim kompanijama ili trećim licima.
Glavni cilj prikupljanja ovolikog broja informacija o korisnicima jeste profit, odnosno prodaja proizvoda ili usluga. Facebook jeste besplatna platforma, koja živi od prodaje oglasnog prostora kompanijama širom svijeta. Stoga, podaci koje Facebook posjeduje o svakom korisniku (u januaru 2020, Facebook je imao 2,45 milijarde korisnika) su itekako značajni za kreiranje oglasa koji će ciljati osobe za koje je najvjerovatnije da će kupiti određeni proizvod ili uslugu.
Osim targetiranja sa ciljem prodaje, nerijetko je da naši podaci služe u druge, manje lijepe svrhe. Sajberkriminalci će prevrnuti svaki kamičak interneta kako bi došli u posjed podataka koji im mogu poslužiti za različite malverzacije. Fišing napadi, e-mailovi ili poruke sa sumnjivim fajlovima ili linkovima, samo su neki od načina koji mogu poslužiti trećim licima da dođu do podataka kao što su broj kreditne kartice, pasoša, adresa stanovanja i slično.
Pomisao na to da neko koga ne poznajemo i ko može biti lociran bilo gdje na zemljinoj kugli posjeduje naše lične podatke je i više nego jeziva. Zato je neophodno istražiti sve mogućnosti zaštite i biti maksimano oprezan prilikom pretraživanja interneta.
*Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta ,,Lokalna inicijativa za Digitalnu agendu”, koji sprovodi Aktivna zona, uz finansijsku podršku obezbijeđenu u okviru regionalnog programa „Povećanje učešća građana na polju Digitalne agende – ICEDA“ koji sprovode Fondacija Metamorfosis (Severna Makedonija), Open data Kosovo (Kosovo), Akademija za eUpravu (Estonija), PARTNERI (Srbija), NVO 35mm (Crna Gora) i Levizja Mjaft! (Albanija), uz finansijsku podršku Evropske unije i Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija Crne Gore. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i stavove donatora.
